Poeziju će svi pisati...

[JohnnyB]

Biti srećan - Herman Hesse

U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti srećan.
Samo smo zato na svetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovijedima
retko činimo jedno drugoga srećnim,
jer i sebe time ne činimo srećnima.
Ako čovek može biti dobar,
može to samo onda
kada je srećan,
kada u sebi ima sklada,
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.


... naravno draga moja Dzemila...

[JohnnyB]

Poslije ljubavi - Arsen Dedić

Poslije ljubavi
ostaju telefonski brojevi koji blijede

Poslije ljubavi
ostaju čase sa ugraviranim monogramima
ukradene po boljim hotelima

Poslije ljubavi
ostaje običaj da se bijelo vino nalijeva u dvije čaše
i da crte budu na istoj visini
Poslije ljubavi
ostaje sto u kavani i začuđen pogled konobara
Å¡to nas vidi sa drugima

Poslije ljubavi
ostaje na usnama metalni okus promašenosti
i adrese pozajmljenih soba od 4 do 6

Poslije ljubavi
ostaje rečenica – dobro izgledaš ništa se nisi promijenila,
javi se ponekad
imaš još moj broj

Poslije ljubavi
ostaju tamne ulice kojima smo se vraćali
poslije ljubavi,
ostaju melodije sa radija koje lagano izlaze iz mode,
ostaju tajni znaci,
ljubavne Å¡ifre,
ostaje tvoja strana postelje
i strah da će neko iznenada doći,
spuštena slušalica kada se javi nečiji tuđi glas,
hiljadu i jedna laž.

Poslije ljubavi
ostaje rečenica: „Ja ću prva u kupatilo"
i odgovor: „Zar nećemo zajedno?"
„Ovaj put ne"

Poslije ljubavi
ostaju saučesnici,
čuvari tajne koja nije više tajna,
ostaje laka uznemirenost kada u prolazu udahnemo
poznati parfem na nepoznatoj ženi.

Poslije ljubavi
ostaju nepotpisane razglednice Venecije i Amsterdama,
prepune pepeljare,
prazno srce,
navika da se pale dvije cigarete istovremeno,
fotografije snimljene u prolazu,
zagubljene ukosnice,
taksisti koji nas nisu voljeli
i cvjećarke koje jesu.

Poslije ljubavi
ostaje povrijeđena sujeta.

Poslije ljubavi
ostaju drugi ljudi i druge žene.

Poslije ljubavi
ne ostaje ništa.

[JohnnyB]

IF by Rudyard kipiling

If you can keep your head when all about you
Are losing theirs and blaming it on you,
If you can trust yourself when all men doubt you
But make allowance for their doubting too,
If you can wait and not be tired by waiting,
Or being lied about, don't deal in lies,
Or being hated, don't give way to hating,
And yet don't look too good, nor talk too wise:

If you can dream-- and not make dreams your master,
If you can think--and not make thoughts your aim;
If you cam meet with Triumph and Disaster
And treat those two imposters just the same;
If you can bear to hear the truth you've spoken
Twisted by knaves to make a trap for fools,
Or watch the lights you gave your life to, broken,
And stop and build'em up with worn-out tools:

If you can make one heap of all your winnings
And risk it all on one turn of pitch-and-toss,
And lose, and start again at your beginings
And never breath a word about your loss;
If you can force your heart and nerve and sinew
To serve your turn long after they are gone,
And so hold on when there is nothing in you
Except the Will which says to them: 'Hold on!'

If you can talk with crowds and keep your virtue,
Or walk with kings- nor lose the common touch,
If neither foes nor loving friends can hurt you;
If all men count with you, but none too much,
If you can fill the unforgiving minute
With sixty seconds' worth of distance run,
Yours is the Earth and everything that's in it,
And-which is more-you'll be a Man, my son!



Ako mozes - Rajdar Kipling



Ako mozes da sacuvas svoju glavu kad svi oko tebe
gube svoje i okrivljuju te za to;
Ako mozes da verujes sebi kad svi u tebe sumnjaju
i sam pridodajes njihovim sumnjama;
Ako mozes da cekas a da ti ne dosadi cekanje,
ili,ako si prevaren - da sam ne varas,
ili,ako si omrznut - da sam ne mrzis,
a da pritom ne izgledas predobar ili premudar;

Ako mozes da sanjaris a da snovi ne ovladaju tobom,
Ako mozes da mastas a da ti mastanje ne bude cilj,
Ako mozes da se suocis sa uspehom i neuspehom
i smatras te dve varke kao da su potpuno iste;
Ako mozes da podneses da istinu koju si rekao
izvrnu nitkovi,kako bi od nje napravili zamku za budale,
ili da posmtras propast onoga cemu si posvetio sav zivot
i da,pogrbljen,s dotrajalim alatom opet novo stvaras;

Ako mozes da prisilis svoje srce,nerve i tetive
da te sluze dugo iako si ih nemilice trosio,
i da izdrzis i kada nema vise niceg u tebi
sem volje koja ti dovikuje:"Istraj!"

Ako mozes da razgovaras sa nizima od sebe
i ne istaknes svoju superiornost,
ili da u drustvu s visima od sebe -
sacuvas svoje dostojanstvo;

Ako mozes da ispunis jedan nezaboravni minut
sadrzajem koji traje sezdeset sekundi -
tvoja je zemlja i sve sto je na njoj,
i,iznad svega,bices covek,sine moj!

[JohnnyB]

Kad umre ljubav - K. Monteno

Kad umre ljubav, muzika nek' svira
nek' placu polja, svaki cvijet
a ti i ja, k'o prijatelja dva
tad pruzit' cemo ruke
i reci samo, hvala
ja, zbogom, moja mala
ti, zbogom, dragi moj

Kad umre ljubav, muzika nek' svira
k'o one davne godine
tad smo se mi u ljubav zakleli
i kad smo rekli, da, da, duso ti i ja
i kad smo posli stazom
stazom ljubavi

Sad kad je sve daleko iza nas
i kad su kose bijele, ja cujem glas
ne placi sad, ne placi, dragi moj
jer bilo nam je lijepo, a sad je kraj
a sad je kraj, a sad je kraj

A ti i ja, k'o prijatelja dva
tad pruzit' cemo ruke
i reci samo, hvala
ja, zbogom, moja mala
ti, zbogom, dragi moj

[venecija]

Moja ljubav (Nina Badric)

Znaš li da nisam mogla disati,
jedva sam misli stigla sabrati,
kad sam te tada vidjela,
srce mi je moglo zastati!
Htjela sam istog trena otići,
tvoj pogled mogao me ubiti,
ko da je bilo suđeno,
sve moje tad je tvoje postalo!


Nije me sram ti si mi uvijek bio drag,
nisam ti mogla, ni znala reći da,
da moje srce od prvog trena ti pripada!
Nije me sram, neka zagrme gromovi,
neka se kiša kroz oblak prolomi
da čuju svi da moja ljubav si ti!

Sjećam se naših prvih susreta,
uvijek prekratka noć za zagrljaj,
samo si me nježno ljubio,
neznaš kolio si mi falio!
Tad sam ti cjeli život pričala
tisina rijetko kad je trajala
rekla sam da si moje sve
da me svaki prije slomio zar ne!

Nije me sram ti si mi uvijek bio drag,
nisam ti mogla, ni znala reći da,
da moje srce od prvog trena ti pripada!
Nije me sram, neka zagrme gromovi,
neka se kiša kroz oblak prolomi
da čuju svi da moja ljubav si ti!

Nije me sram ti si mi uvijek bio drag,
nisam ti mogla, ni znala reći da,
da moje srce od prvog trena ti pripada!
Nije me sram, neka zagrme gromovi,
neka se kiša kroz oblak prolomi
da čuju svi da moja ljubav si ti!

[venecija]

PRED TVOJIM VRATIMA /JURE STANIĆ/

Kad jednom prođe sve,
kad se pretvori u uspomene,
kad više nisu važna lica,
imena, ni godine,
kad jednom stvorim se ja
pred tvojim vratima.
Da li ćeš shvatiti sve,
ljubavlju zagrnut me,
da li ćeš dignut me s koljena
žedna tvoga oprosta,
kad jednom stvorim se ja-
pred tvojim vratima.

Ispod ovog neba samo ti
dušu znaš mi taknuti.
I kad kapnem na tvoj dlan,
kad se stisnem kraj tebe,
nek me čvrsto drže ruke,
tvoje ruke sigurne...
Kad jednom stvorim se ja
pred tvojim vratima.

[johnny]

Dragi prijatelju,

ne znam zašto, ali želim da ti objasnim suštinu svog poraza od koga se nikada više neću oporaviti. Pre svega moraš znati da moja nesreća nije puki ljubavni jad. Ili, tačnije rečeno, jeste to, ako se ta moja ljubav shvati kao eros u spinozističkom smislu. Ta Žena nije bila tek moja ljubavnica. Ona je bila prva i osnovna potreba mog duha. Ona je bila i moja duhovna zaštita i zaklon. Ona je bila za mene zaštitni omotač od metafizičke studeni. Bez Nje ja sam potpuno i direktno izložen kosmičkoj besmislici i noći. Moja usamljenost je sada apsolutna. Za mene ne postoji oblast čistog važenja i pevanja. Sad moje pesme traže moju glavu. Više nema ko da me sa njima pomiri. To je samo Ona znala. A nije znala da zna. Pored nje najopasnije misli pretvararale su se u divne i bezazlene metafore. Sada je sve to podivljalo i besomučno kidiše na mene. Kada bih samo mogao pobeći od onoga što sam rekao! Živim u užasnom strahu. Bojim se da govorim, da pišem. Svaka me reč može ubiti. Ja sam najveći deo svojih pesama napisao pre nego sam Nju zavoleo, ali tek sa Njom ja sam postao pesnik, to jest onaj koji nije ugrožen onim o čemu peva, koji ima jedan povlašćen položaj u odnosu na ono što kazuje. Sada moja poezija gubi svaku vrednosti i izvrgava se u mog najžešćeg neprijatelja. Možda bih ja postao pravi pesnik da je ta divna Žena ostala kraj mene. Ovako ja sam onaj što se igrao vatrom i izgoreo. Poraz ne može biti pobeda ma koliko veliki bio. Izgubivši nju ja sam izgubio i svoju snagu, i svoj dar. Ja više ne umem da pišem. Ostala je samo nesreća od koje se ništa drugo ne može napraviti osim nove nesreće. Sećaš li se, dragi prijatelju, da sam ja napisao stih "Jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik". Tek sada vidim koliko je to tačno. Ja ću pokušati da živim i dalje, mada sam više mrtav od svih mrtvaca zajedno. Ali ova užasna patnja je poslednji ostatak onoga što je u meni ljudsko. Ako nju nadživim ne očekujte od mene ništa dobro. Ali ja ne verujem da ću je nadživeti.

Želi ti sve najbolje Branko

P.S
Ako želiš da mi pišeš, piši mi o Njoj. Bilo šta. Ne u vezi sa mnom. Šta jede, kako spava, da li ima nazeb itd.; ti sve to možeš znati. Svaka sitnica koja se na Nju odnosi za mene je od neprocenjive vrednosti. Ako prestanem da mislim o njoj počeću da mislim o smrti.
Ponoć je. Dovidjenja.
Branko
Bjankinijeva 11
Zagreb

[johnny]

"Ako hoćete nešto da uradite - idite do kraja. U suprotnom, ni ne počinjite. To bi moglo da znači da ćete izgubiti devojku, ženu, rodjake, poslove, i moguće je - glavu! Moglo bi da znači da nećete jesti dva ili tri, četiri dana... Moglo bi da znači da ćete se smrzavati na klupi u parku. Možda vam donese i zatvor, porugu i ismejavanje, ili izolaciju... Izolacija je dar, sve ostalo je proba vaše izdržljivosti... vaše želje da to - stvarno radite! A vi ćete uspeti. Uprkos odbijanju i slabim šansama, i biće bolje od bilo čega što možete da zamislite. Ako ćete da pokušavate - zato idite do kraja! Nema sličnog osećanja, bićete sami sa bogovima, a noći će bukteti u plamenu. Jahaćete život sve do savršenog smeha. I to je jedina borba vredna truda!"

(film radjen po noveli ÄŒarlsa Bukovskog

[johnny]

"Ima mnogo samih žena na svetu
sa jednim, dva ili tri deteta.
I čovek se pita,
kud su muževi ptišli
ili kud su ljubavnici otišli
i ostavili iza sebe sve te ruke, oči, stopala i glasove."


Bukovski

[johnny]

"Neki od kerova što spavaju noćas
mora da sanjaju o kostima
i ja pamtim tvoje kosti
u mesu
najbolje
u onoj tamnozelenoj haljini
i onim blistavim crnim cipelama s
visokom Å¡tiklom,
pošto si psovala kad piješ,
kosa ti je opadala a ti
htela da ekslodiraš od onog
što te mučilo:
od trulih uspomena na
trulu
prošlost, i
na kraju si
pobegla od njih
u smrt,
ostaviviši me sa
trulom sadašnjicom;
mrtva si već
28 godina
a ipak te bolje
pamtim
nego ma koju drugu;
bila si jedina
koja je shvatila
uzaludnost
našeg
života;
sve druge bile su samo
nezadovoljne
trivijalnim sitnicama
besmisleno se žderale
zbog
besmislica

Džejn, tebe je
ubilo to
što si previše znala.
dižem piće
za tvoje kosti
o kojima
ovaj ker
još uvek
sanja."

Bukovski

[johnny]

NE ME TERAJTE DA PLACAM KO DETE





NE ME TERAJTE DA PLACAM KO DETE

STO OD VRATA NA VRATA SE MOLI ZA KORKA LEB.

UTESUVAJTE ME SO NEZNI ZBOROJ

VO NOKTA TIHA TOLKU MIL I PREKRASEN COVEKU ZA MENE.



KAZETE MI LJUBENA ,ZOSTO ZNAM DEKA NE ME LJUBETE

VASATA LJUBENA JA LJUBI DRUG

A VAM VI SOZDAVA ISTO TOLKU BOL I NEMIR

KOLKU STO I VIE MENE .

PREGRNETE ME DA GO SETAM ZAROT NA VASITE RACE.



OTROVNIOT VOZD VO POSLEDEN MOMENT

GO ISPIVAM ZA VAS,

DUSATA MOJA E LADNA KO MRAZ

VI PODAVAM RAKA,

STOPLETE JA BLIZU VASETO SRCE

BAREM DA SETAM LJUBOV STO GORI.



I NE ME TERAJTE DA PLACAM KO DETE

STO OD VRATA NA VRATA

SE MOLI ZA KORKA LEB.



EHH MOJ BLAZEN MOJ COVEKU

EDEN DEN JAS KE ZAMINAM

I KE OSTANAM SENKA PRED VASITE OCI

I MOZE KE SE PRISETITE NA MOITE KAZANI ZBOROJ,

NO NE ,

NEBISAKALA DA VI OSTANAT VO SPOMEN

TOA ZNACI MINATO.

TUKU ZA LJUBOV

ZOSTO ZNACI VECNOST.



BY NADIJAMK

[johnny]

ROĐENDANSKA PESMA

Ja mislim da smo svi redom
iz lepe ljubavi rođeni,
ogromne, čudne i drhtave
kao jasike zelene.
Posle su došle kolevke,
cucle i zubi, i ostalo.
I noći kad smo kmečali.
I pelene. Pelene. Pelene.
Svejedno je da li su oblaci
jesenjim nebom tumarali,
ili je košava bila,
ili je mećava bila,
ja mislim: oni su videli
sva sunca kad su nas stvarali.
Zato je kosa bebama
meka i topla kao svila.
Ja mislim da su se voleli
i mislim da su zamišljali
najlepše usne za nas,
najlepše oko i dlan.
I želeli su da budemo
najbolji na ovom svetu.
Da li se ikad upitaš,
ličiš li na njihov san?
Mama i tata su stari već
i kažu: ljubav vene.
A ljubav njihova ostaje
i u nama se Å¡iri.
I nastavlja se. Nastavlja
u nekom malenom švrći
što će iz našeg srca
uskoro da izviri.




Antic

[venecija]

CRVENA JABUKA

OSTANI

Ostani, ostani jos ove noci
lakse ce mi san na oci
budi drug mi ti, hajde ostani

Ostani, vidi kisa na polju sapce
jos sat, dva i ona stace
budi dobra ti, hajde ostani

Pobjeci sad od svega zelim
da ovaj tren sa tobom dijelim
svi su zaspali, hajde ostani

Ostani, vidim, oci ti sjaje u mraku
i tvoje kose miris u zraku
budi moja ti, hajde ostani

[venecija]

Korak do sna

Bas me briga za ljude
oni uvijek nesto govore
i ovaj put neka im bude
neka se gorke rijeci probude

Al' nisu krivi oni
ni ja, ni ti
sto vise nema ljubavi
i nisu krive sjene proslosti
tako je, vjerujem, moralo bit'

Ref.
Samo korak do sna, ti i ja
tako je malo uvijek trebalo
samo korak do sna, ti i ja
ostaju samo sjecanja

Korak do sna, ti i ja
kao kisa i pustinja
svijeta dva, ti i ja
tako bliska, tako daleka

Neka nam ponovo sude
u nama jedina je istina
i ovaj put neka im bude
jer nista gore vise ne moze bit'

Nisu krivi oni, ni ja, ni ti
sto vise nema ljubavi
stali smo na pola puta za raj
poljubi me za kraj