Kako se nosite s boli?

[paparaci]

sve je to normalno dzemka. nema tu nista pogresno, jer svako ima svoj nacin kako se nosi s takvim situacijama. znaci, ne mozemo nikome propisati kako se u takvim situacijama/momentima ponasati. to je individualnost.
meni se rjetko da primijetiti da sam tuzan ili pod velikim brigama, jer se i tad smijem i pravim da je sve u najboljem redu. nekad se znam malo ispricati sa povjerljivim osobama. ali vecinu drzim za sebe i to nekako preradim.

a s tim se slazem sto kazes kad izgubis nekog da uopste nema uloge da li je star, bolestan, itd. bit je u tome da te osobe vise nema i da nam je zao!

[kajs]

zaboravila sam gore napisati da mi stra¹no ide na ¾ivce kad me neko tje¹i na naèin da mi govori "samo reci ne daj bo¾e gore"


da èujem malo vas. nemojte samo o smrti pisati nego opæenito.

Allah Rahmetile tvojim ahiretlijama.

O svemu tom, ja kratko, kod nas muslimana je obaveza saosjecaj i tjesenje izraziti rijecima

Ina LIllahi ve Ina ilejhi Radziun - Mi smo Allahovi i Njemu se vracamo!

na to valja odgovoriti InAllahe mea Sabirin - Allah je sa strpljivim!


Znas i prije nas je bilo i biti ce umiranja, radjanja i tako zaista sve u krug, povratak. Individualno od covjeka, neko lakse neko tjeze to podnese, slazem se sa tobom, nije utjeha e vidi ima i to se djesilo gore, i da se tu zaustavi, ako se generalno kao vid opomene na smrt, preseljenje ukazuje to moze se prihvatit, ali kao ono ma to je to nije bas adekvatno.

Upozoreni smo na postojanje smrti, preseljenja, svud oko nas, biljke zivotinje i to treba posmatrati kao stalan proces, i takvog ga prihvatiti.
Neka i dalje uci ti Fatihu, valja Elhamdulillah, to su djela koja ne prolaze, fizicki jesu samo kosti, no treba znati da je te kosti neko stvorio i da taj neko ce ih opet ozivjeti, bez sumnje.

Ono sto sebi, a i svima preporucujem je vjera, vjera da Nema Boga osim Allah i da je Muhammed Salallahu alejhi ve Alihi Veselleme, Rob Njegov i Poslanik, druge rijeci utjehe zaista neznam, to je ono sto sebi preporucujem i na sta sebe podsticem, pa bio bih u gresci ako bi nekom drugacije rekao.

[kajs]

ma dobro hajd nisam imas prava , a vidi da sam identicno shvatio sta si ovom recenicom htjela reci.
a sto se poslednej tice, pa neznam nekako mi je to vodilo pisanje kako si ti postavila temu, krenuo sa tim i zavrsio sa onim kako se ja borim

[belly_dancer]

pa inace nevolim tragedije..al imam neku naviku kad se to desi da dva dana nejedem..neznam zasto..jednostavno..et tako..i ponasam se blesavo..nista ne cujem-al ne namjerno.. :huh:

[belly_dancer]

bas sam sada pitala mamu..
kaze da se uvijek iskljucim na par dana..

to su izgleda svi primjetili.. :huh:

[belly_dancer]

istina neki o nas su svasta prosli..
stavljam se na listu

ali mislim a time sta smo propatili na neki nacin
imamo velik plus u zivotu
znamo se snac u svakoj situaciji

pobrinut se za sebe i za sve oko sebe

i naravno-puni smo ideja

[Tourniquet]

Ne znam da li je to dobro ili nije... Ali ja sam pomalo hladan tip sto se toga tice.. Kao da nemam taj osjecaj za bol..
Znam da nije uredu, ali jednostavno takav sam ja i tako je to u meni..
Recimo osjecaj nedostajanja, da ti neko fali koga dugo nisi vidio... Ne znam to objasnit....
Evo recimo sutra mi je 40 dana kako mi djed umro... Iznenada je nestao iz mog zivota.. ali nekako nema mi te praznine u meni.. Na dzennazi mi je bilo tesko i taj dan kad sam cuo da je umro.. NA momente mi je i neka suza krenula, ali nisam bio nesto previshe tuzan ...

ne znam da li ja nisam uredu ili ima jos ovakvih kao ja ??....

[Amigo_x]

Nikada me nista neboli...i kad boli,neosjecam