Bosanski Forum - BOLCHAT - Balkanski Forum

Ra-Ja je napisao/la:
Da ti odgovorim na ove stavke dole koje pitas....Osobe koje dolaze na tehvid pa i sam hodja .svi su ljudska bica..i prema svima se treba isto ponasati..i mora se ponasati isto..ili za sve gotiva ili za sve normala....

Protiv sam iznosenja kolaca ili bilo sta slatka..osim kafe i mineralne vode....
Sama logika pita i kaze..zar je nekome do spremanja i jela kolaca u danima zalosti...?

Zahvaljujem na odgovorima. Ujedno, ovo je prvi slucaj da potpuno dijelim misljenje s tobom.

Rado bih cula jos odgovora po ovim pitanjima.

Ah razni ljudi i razne cudi...Nekada sam bila na nekoj godisnjici od smrti jedne osobe...Tamo na groblje su donijeli kijamet hrane i raznoraznog alkoholnoh i bez alkoholnog pica..Ja nebih mogla niti pomisliti da jedem na groblju..Znas to je zalost a kada covjek popije pice otvore mu se sama usta pa se i zapjeva..zaboravi uopste gdje se nalazi....

Ovo gore gdje se slazem s IM_ex...je sasvim realno gledajuci sa moje tacke gledista..Da dodam covjek ili hodja koji uci tehvid ..dobija ionako novas za taj uradjeni posao, a gotivan, poznat i priznat ,jer mu je povjereno da vodi tehvid...

Sto se tice jela ..cesto se desi da osoba kada osjeti da mu se priblizava kraj pa izrazi zelje sta bi i kako bi volio...Moja mama je licno izrazila da se poslije djenaze ljudi koji se vrate u kucu ,da obavezno da jedu...
Pretpostavljam , posto je tada buktao rat ..narod gladan i zedan tumarao okolo...Pa je na takav nacin htjela da nesto ucini za njih....

Inace u mojoj okolini je obicaj.da kada neko umre mi komsije postanemo kao jedna porodice..spremimo rucak za ozaloscene i za goste familiju koja dolazi iz daleka tu ...
Domacinima uopste nije do kuhanja..sasvim razumljivo....
Medjutim mozda je taj obicaj komsija izumro..Sada se mozes za pare sve brzo i jednostavno kupiti..od pita do pecenih kokosiju...gotovih slatkisa....Bas po zelji...

Lijepa tema stvarno mi je drago sto je nella otvorila ovu temu, da me malo vise nauci o nasoj vjeri i obicaju.. vamo gore sam malo bila pisala vec ali vracam se ponovo da izrazim par rijeci o nasem obicaju kako sam ja jucer vidjela i cula. mojoj snahi je brat umro(rahmetli mi dusu) u petak, jucer je bila dzenaza, samo su muski isli, bilo je par zena ali su stajale malo dalje, dok smo mi famelija tj.zene bile u kuci,uz majku. dosao je hodza i rekao majci "basum sagosum",ona je pocela plakati i upala je,unesvjetila se u soku to mi je jako tesko potreslo kad sam je vidjela,dragi Allah nek joj olaksa tu njenu zalost.
kafa se je kasnije iznjela, svi su pili i onda je hodza kasnije ucio i mi svi sa njim. pricao nam je kasnije da je najveci grijeh plakati prvi dan, jer onda umrli se tusi od svih tih suza, da je dozvoljen plac sutradan ali ne isti dan...da se NE izjavljuje saucese ili rahmet dok umrli se ne zakopa.. da poslje dzenaze hozda ide kuci majke i tamo prouci i da se jede malo ili nesto popije i da nevalja odbijati. poslje ide kuci gdje je umrli zivio i tamo prouci isto.
sve sto nam je jucer izpricao ja se sa tim slazem, a ovo ostalo sto svi pisu to zavisi od osobe do osobe i kako je gdje obicaj, a ovo sto sam navela je obicaj uvjek u bosni bio, a kako ko danas radi ja se sa tim ne slazem nego sa onim sto znam odprije i sto je on jucer naveo.

sto se tice jela i pila, to mi se malo nesvidja, jer tad nije nikome ni do pravljenja, ni do sluzenja a ni do jedenja, jer tad mozak nemoze ni da radi kako treba.

tezak mi je jucer dan bio i nikad necu zaboraviti one slike i sve ono

IM_ex je napisao/la: Sta mislite o extra gotivljenju bula/hodza spram zena prisutnih pri tehvidu?

ne mislim nista. tj. ne drzim do toga. kao sto Ra-Ja rece, treba se prema svima jednako ponasati. znaci svakog isto ugostiti.

Sta mislite o iznosenju kolacha osobama koje dodju na zalost, prvih dana zalosti, recimo do nakon cetrestine?

pa sta ja znam. ne smatram to losim. mi smo navikli da nekog ugostimo, pa i u takvim situacijama. ono jeste da je zalost, ali je na neki nacin glupo i nista ne iznijeti pred gosta/e.
protiv cega stvarno jesam, jeste to iskupljanje na prvi dan zalosti tj na dan dzenaze.

mah, kao da sam ja negdje vec o ovome pisala

Prije 5 godina (oh, kako vrijeme leti)
Dan uoci tehvida nani, sedmina.
Organizovale se nas 4 (svekrva, dvije nevjeste i komsinica).
Mene dopalo pite i pecenje teletine. Piiiiita treba 18 (eto, bezveze, ono, od oka procijenjeno), 6 velikih pleh tepsija mesa. Ja cu razvijati jufke a komsinica ce slagati, ja cu ih i peci.
Ljeto je. Vrucina, aman. A poznat mi mentalitet naselja u kom sam tada obitavala, pojedinim,nista im je svaliti se po par puta dnevno, da im ne bi sta promaklo, ne daj Boze.
Kazem ja svekrvi da necu nikog da vidim u kuci, jer, trebam prostora polijepo, pomjerim sto u stranu, prostrem bijeli stoljnjak i tapija. Kazem da iznese jos jedan vanjski sto i postavi ga u dvoriste, za te sto ce doci na izvidjanje.
Iz supe se iznijela pec Metalac il Metalec, kako 'no; postavila se pred kucom, al nikako da se vatra razgori, nece da povuce, ono, dim furlja pa ugasi ... pritisak, haman (kosta to vremena i nerava). Tu ce se peci meso, a elektricna pec je zauzeta pitama. Veoma, veoma naporan dan, najiskrenije.
Slatko je kupljeno, napravljene jos tulumbe i kompot
Uz meso bice prilog riza s povrcem (bezveze, al, eto)
Svekrva ce pristaviti loooncinu graha, ceka da se vatra razgori, inace, sve sto ce se sem graha ubaciti u lonac, spremno je a ostalo se i oko toga, aman, valjalo je oljustiti i isjeckati onoliko povrce i suho meso.

Popadale od umora, navece sjedosmo zadovoljne obavljenim vec, dogovaramo kako da se sto bolje organizujemo sutradan. Napuni se kuca komsilukom. A meni malo malo pa na um padne onaj grah, koji se cijeli dan, odmaknut pri kraj plate, krcka. Svekrvin je to posO, kontam u sebi, a nikako da nju vidim da ga nadgleda. Inace, sva mi je taj dan bila nekako izgubljena a ja, poznajuci ju veoma dobro, voli da se pita za sve, pa joj ja na kraju i rekoh: mama, onaj grah zove da ga se zaprzi.
Bole mene noge, bole me ruke, a ledja da ne pominjem ... ma stopala me bole, godi mi kafa, mm ...
Kaze ona: uh, dobro ti je naumpO, hajde ti ... ma reko, ne mogu vala, idi ti (svega mi, i dan danas to pomenemo) ... kaze, idi, bona, kako to ti meni tako
Ja se valjam od smijeha sama sebi u toj ulozi i kazem da me sve zivo boli, kazem da je to njen zadatak, kazem da bih ja eto kud sve i zaprzila al nemam osjecaj, obzirom da je lonac ogroman bojim se da ce mi zaprska biti tanka, nedovoljno jaka za tu masu ... nisam naviknuta da spremam na veliko.
Ma dzaba ja kitim, veli: haJ ti, kakva god ispadne, niko ti A ne smije reci, a necu ni ja
I sta cu, opet ja van, za spore'. I zaprska ispade bolja no sto se ponadah, ma svekrva mi samo pozavidjeti mogla

nastavak ce uslijediti nekad vec

mi možemo ovdje pisati o običajima,a o tome šta se smije a ne smije, mislim da malo pije vode....

ne smijem ni pomisliti kako bih reagovala da mi se to desi nekome bližnjem....pa kome tada može biti na umu smije li se plakati ili ne, to je jače od čovjeka.....od običnog čovjeka, ali vjernici, oni pravi, istinski, koji klanjaju to i razumiju....

kad je moj rođak 1995., pred samo potpisivanje Dejtona, poginuo kod Ključa, mojoj su strinoj javili žalosnu vijest....nikada to neću zaboraviti; sve što je izustila bilo je "Allahova volja" i otišla je klanjati akšam.....suzu nije pustila...a poginuo joj sin od 22 godine...ja to zovem kad Allah dragi dadne sabur, i zaista je razlika između ljudi koji klanjaju i vjeruju u odnosu na nas koji samo vjerujemo....

ista žena je isto postupila, kada joj je nakon nekoliko godina muž umro....ponašanje potpuno isto, a normalna je zaista....

Ja sam već pisala o ovom ručku, i dala svoje mišljenje, ali što se tiče plakanja, pa rijetko ko da se može suzdržati kad ti je neko blizak u pitanju.
Ja nisam znala da se izjavljivanje saučešća ne vrši do đenaze, malo mi je to i nelogično jer bašum sagosum u prevodu je da mu se Allah smiluje, ali znam da se rahmet ne predaje umrlom dok se đenaza ne obavi.

vidovita_dzemila je napisao/la: i onda kad završi hatma, kad se najedu, napiju i pođu kući samo kažu "hvala vam djevojčice, sve je bilo super"

alergična sam na takve

nemoj me pogrešno shvatiti ali ovo zvuči kao da su na veselje došle....čuj bilo je super, nije li se moglo reći bile ste vrijedne, svaka čast ili sl.

vidovita_dzemila je napisao/la: ali eto.......dragi bog nekad radi neke neshvatljive stvari. rodica koja nam je pomagala sada ima tumor na mozgu, a tetke zdrave ko boca.

kako se kaze ono u narodu: "nece ni On svasta!"

ne znam sto ti je otac toliko cutio. hajd jednu godinu, pa drugu, ali trecu je trebao da bukne. pa da su mu sto puta sestre.

Ma ništa mene to Džemila ne čudi, evo meni je dedo umro prošle sedmice, mama i ja smo odmah otišle, moje tetke su nešto kuhale, donijele, ja stvarno nisam ništa iz razloga što ne znam je li mi gore bilo ta smrt dedina ili mama koja nije dolazila sebi.
Ali poslije tevhida, kafa, ručak za žene, za muškarce, ja se nisam odvajala od sudopera, 4 sata sam samo suđe prala, moje tetke su hodale za mnom i zapitkivale kad ću diplomirati, što se ne udajem i sl. A rodice sjedile prekrštenih nogu i ruku.
Rodica mi je došla u majici sa dekolteom i kad sam ja plakala ona mene sva ono sabrana tješi, ma ne sekiraj se...šta reći.Tetke se fino pokupiše da idu kućama kad su najele i napile a mama i ja smo sve ono pospremile.
Tužno je ali niko osim moje mame, dedine sestre i mene nije zaplakao.
I ne moraju ništa pomoći ali bar nek me ostave na miru.

Ma i ja sam sve to radila i radim za ljubav mog dede rahmetli jer sam ga voljela, i za ljubav moje mame, nisam ni ja ništa komentarisala jer sam bila skrhana i nisam imala snage a znam da bih se posvađala sa njima.
A kad sam unijela ručak prva rečenica mog tetka "jaaaaaooooooo jesi smršala, šta ti je", ma fuj, ali dragi Bog nas sve gleda, shvatiće i one nekad gdje su zgriješile.