Tebi srebro - meni zlato, sad ne kazi joooj
ako ti je zbog tog muka-zali se Vidovitoj
:biggrin:
nego, posto je ovo moja tema, ovaj moj (cini mi se :biggrin: ) rekord hocu ovdje da prilozim
Dal mi je ova rekord
:biggrin:
E ovo vam moram, stvarno reci,
imaj strpljenja, ne mogu u par rijeci.
To sto mi se desi prije neki dan
bas je ko mora koju zna donijet san.
Nemam vozne karte bas ni jedne,
valja mi svratit kod one Bijedne,
ma ona sto u trafici toj radi,
ufurala se ko da je njena, pa se sladi.
Hajd, u trafiku udjem, nema mi druge,
" Aaaa, naaa" trijumfuje Bijedna, ja tuge. [-(
Ma nemam, ono, sitnih i tu lezi fora,
da bar rece :" Es tut mir leid", bijednica matora.
Odmjerim je mrsko, pogled moj joj kaze:
Da vidim visocko smece, od tebe mi draze.
Izadjem bez rijeci, u Hofer ulazim,
na jednu debelu kasirku nailazim.
Ona bar ljudski dok prica k'o da se smije,
sprasi ono, eto, da sitni novac - to ne smije.
Davi me knedla, sviju sam ih sita,
kao u neznani korak mi dalje hita.
Ljuta, vrijeme odmice, ulazim u Caffe- restoran,
cijoj unutrasnjosti moj korak je stran.
I opet se ponovi skoro isto
ovo ne usitni mi niko, skoro sam nacisto.
U banku krecem ko zadnji mi spas,
kad provirih, oci razrogacih k'o da me ugrize pas. :stupid:
Do vrata se red vuce, ooo, koji sam peh.
U sebi izmisljam psovke, ma nek je vala grijeh.
Hajd, dodjoh na red, usitnise tu prokletu stoju,
sad mi valja nazad, ponovo da vidim Bijednicu moju.
Ona vec spremna s kartom me ceka
a ne zna da sam joj drobila, mala je rijeka
Zurno s kartom, pravac - tramvajska stanica,
ljuta, neg sta i itekako ozarena lica.
Ispusim cigaru, u tramvaj sjedam,
kontam, kako god sad dalje, pardon im ne dam.
Stigoh na cilj i umal ne zavriska'
kad ugledah masu koja se u redu stiska. :stupid:
Sta da radim - pitam se u sebi,
da sutra probam - neka me, radije ne bih.
Al jos se kolebam, odem zapalit od muke,
u ogledalu se ne bi poznala, od nervoze mokre mi ruke.
Nista, ispusim cigaru ko i sve do tad,
i opet opsujem i drzavu i ovaj grad.
Stanem iza jednog, maica mu zuta,
ostanem tako cekajuci sat i 40 minuta.
Ljubazan tip me doceka, znam ga od ranije,
da cu ga zadrzat duze - racunao s tim nije.
" Zwei Monaten in Ausland, wou ??"- za glavu se hvata,
a ja kontam:" Zwei, neg sta, nemoj da bi mi pokaz'o vrata".
Ma nece, ponadah se, znam ga od ranije,
sreca, i ovaj put on osta raja isto ko prije.
Sredi mi to sto se mora, obavi to, nekad,
podjoh kuci i kontam isto sto i sad:
Kad te krene, krene te, cijeli dan te tare,
bolje da odmah vratih se doma, psovala sam sve, i pare.
-------------------------------------------------------
Amo k'o proljece, sta je ovo :baa:
u januaru prozor otvoren-skoro sam bretele nabacila
