Bosanski Forum - BOLCHAT - Balkanski Forum

©to se tièe osmeha za kraj, verovatno je taèno ,ali da je taj kraj u 90-toj godini, inaèe ovako ne znam ba¹... Pre jedno èetiri meseca sam imao nesvesno bliski susret ,ka¾em nesvesno s pravom jer sam bio onesve¹æen, naime kada mi ka¾u da sam u najboljim godinama, ja obièno odgovorim da ali za infarkt, mo¾dani udar izliv krvi ili slièno, e upravo zbog mog urednog ¾ivota u poslednjih dvadesetak godina, internista mi je dao prvi ¾uti karton. Onesvestio sam se nad tastaturom i da me nisu u¹tinula ctrl i shift ne znam ¹ta bi bilo, ali... eto pre¾ivesmo i to, sad sam skinuo nekih 15 kg, ¾ivim na soji i ribama, ne pijem, ponekad zavarim i da ... svakog jutra popijem po èetvrtinu za pritisak, ali verujte da mi nije bilo uop¹te sme¹no...

vidovita_dzemila je napisao/la:ja bih se us*ala da mi se desi ¹to i d¾oniju. pa meni je jedno jutro kad sam ustala zujilo u u¹ima i vrtila se soba oko mene zamal nisam crkla od straha. osjetila sam kako mi srce jako lupa.doktori ka¾u da nije bilo ni¹ta ozbiljno, vjerovatno tlak il ne¹to al ja im ni¹ta ne vjerujem.
a ima ljudi koji i nakon "¾utog kartona" nastave ¾ivjeti po starom. stvarno ih ne shvatam.

Joj ¹ta se meni to puta desilo,posebno kad mahmuram,i svaki put sebi ka¾em neæu vi¹e piti,i smanjiæu cigare,a sutra opet po starom.

Sve do jednom.

vidovita_dzemila je napisao/la:ja bih se us*ala da mi se desi ¹to i d¾oniju. pa meni je jedno jutro kad sam ustala zujilo u u¹ima i vrtila se soba oko mene zamal nisam crkla od straha. osjetila sam kako mi srce jako lupa.doktori ka¾u da nije bilo ni¹ta ozbiljno, vjerovatno tlak il ne¹to al ja im ni¹ta ne vjerujem.
a ima ljudi koji i nakon "¾utog kartona" nastave ¾ivjeti po starom. stvarno ih ne shvatam.

pa ti se bas plasis smrti ???

proveo bih te zadnje trenutke sa najdrazima, ako je moguce. mislim da bih im svima rekao ono sto do sad nikad nisam. najvise bih volio da to malo vremena provedemo nasmijano, sjecajuci se npr nekih lijepih dogadjaja iz proslosti. znam da bi i bilo suza, sto je sasvim normalno, jer se tu rastajemo. izvjesno vrijeme bih proveo u molitvi i molio za oprost grijeha koje sam pocinio. iskreno, ne bojim se smrti. ali bi tad bio sigurno nervozan zbog neizvjesnosti sta me sad ceka. na jednu ruku, bilo bi mi zao sto idem, jer ostavljam one koje volim i koji mene vole, i znam da ce im tesko biti. a s druge strane, opet i sretan, jer sam sit svega....

Bliski kontakt sa smrcu imala sam prilikom penciliskog soka...Nebih nikome pozeljela da ga dobije....
U tim situacijama covjek se plasi sve do jednog momenta kada se predaje sudbini....Jako veoma jako los asjecaj :huh:

Taj osjecaj sam dugo poslije prezivljavala....

vidovita_dzemila je napisao/la:

dare__71 je napisao/la:Nazalost proslost nam je priredila masu takvih repriza(rat) i samo prvi put bar meni je ostavio utisak na mene a svaki sljedeci je tek budio nadu da si sretan i da ti se nece nista dogoditi....razmisljanje o gubljenju glave je tek povecavalo sansu da se to zaista desi i onda postajes netko ko je zauzet samo prezivljavanjem...rijetki priznaju ali sam siguran da je tako razmisljanje ostavilo posljedice na nas

a da li se tebi de¹avalo kad si bio u ¾ivotnoj opasnosti da su ti trenuci bili nekako kao nestvarni i uistinu nisi bio svega svjestan......ne znam kako bih ti objasnila. recimo kad bi sad neko uperio pu¹ku u tebe us*ao bi se u gaæe ali u ratu nije bilo tako. kao da si ravnodu¹an, ta opasnost ti postane svakodnevnica i navikne¹ se na nju.

ili kad su u ratu umirali ljudi koje poznaje¹ nikako nisi tugovao za njima, a da je neko od tih ljudi prije rata umro stra¹no bi te pogodilo.

je li se to tebi de¹avalo?

Da desilo se to na pocetku taj bliski susret kada nisam shvatio sta se desava u bosni ili nisam htio prtihvatiti i to je nesto sto me umalo kostalo glave...
Kao neko ko je vec poceo raditi premjestili su me da radim u Zvornik daleko i odvratno putovanje ali kada smo se krenuli izvalaciti i vracati kuci zaustavljeni smo bili od paravojske na punktu koje sam gledao tek kao civile sa puskama jer nisu bili uniformisani tek trake su im bile jedino zajednicko obiljezje(napad na kulu zvornicku)i nisam kao sto rekoh ni bio svjestan sta se desava izvukli su nas napolje iz kola i poceli pretresati,vrijedzati...ma znate vec redosljed ali jedan od njih je bio sklon uraditi i mnogo vise sa kojim sam se zakacio....samo me je nebo spasilo da sam u igri svega toga ohladio glavu i shvatio ozbiljnost situacije i posljedica...citav zivot ti mine pred ocima kao blic i masa razloga da se povuces i nastavis zivot...majka ,sestre i tada djevojka i onda cudna groznica i drhtavica koja dugo ne prolazi

vidovita_dzemila je napisao/la:

Ra-Ja je napisao/la:Bliski kontakt sa smrcu imala sam prilikom penciliskog soka...Nebih nikome pozeljela da ga dobije....
U tim situacijama covjek se plasi sve do jednog momenta kada se predaje sudbini....Jako veoma jako los asjecaj :huh:

Taj osjecaj sam dugo poslije prezivljavala....

èini mi se da je jo¹ jedan foruma¹ to imao

JA.

nikad nisam pricala o takvim temam,ali grga mi je pomogo da se oslobodim i sve sto me pati i boli da pisem, jer tako cu lakse da se pomirim sa cinjenicom da je mralo tako da bude,,,

oci u oci
bila je ,,prosla ponoc,,majka palce i doziva pomoc,,,ja ono mamorna uspavana,,ne kontam sta se desava,,,sto toliko place,,,sto urla,,,

kad ugledah mog Oca kako lezi,,i tesko dise,,
oci u oci se gledamo ja sva uplasena ,,ne znam sto da kaze,,onako u pizami,uzimam kljuc od auta i pokusavam da koracam prema garazi ali mi se noge odrvenile od straha ili ne znam ni ja od cega,,,
jedva istera auto van iz garaze i sad treba Oca stavit u auto a on je vec ukocen,,,ja placem i molim Boga na glas da mi da moc da mogu da ga prevezem do bolnice,,
u tom dolazi moj brat neocekivan sa proslave njegovog kuma,,kao da je nesto osjetio da se desava kuci,,,
moj brat ostao bez teksta,,poceo da cupa kose sa glave kad ugleda Oca kako je ukoce,,
jedva smo ga stavili u auto i posli prema bolnici ,,,
brat je vozio ja nisam imala snage,,drzala sam oca za ruku i plakala ko malo djete,,,
zelim mu pomoc a ne mogu,,,
Boze sam samo govorila sto se desava sto je sa mojim Ocem,,,
kad smo dosli pred bolnicu sve zatvoreno nigdje nikog nema,,,
ja istrcala i vicem POMOC OTAC MI UMIRE
utom dodose sestre doktor,,koji veli tvom Ocu je pomoc prekasna,,
neeeeeeeeeeneeeeeeee sam vikala ,pomagajte,,
ne mogu da zamislim da nema lijeka da mu ne mozete pomoc,,
preneli su ga u sobu te bolnice i pokusavali ga da ozive sa aparatima,,,
davali mu nekcije u vene ,,,ali zaista nije bilo pomoci,,,
ja sam u hodniku plakala i klecala na koljenima,,molila Boga da mi ga vrati da mi jos treba,,,moj Otac mi je sve u zivotu sam vikala,sve je bilo uzalud,,,i
u tim trenucima koji su bili poslednji za mog Oca na ovom Svjetu zavrsili su u
narucju mog brata Gorana oci u oci su se gledali,,a onda je tiho samo na kraju moj otac rekao SMETA MI SVjETLO POKRITE MI OCI
moj brat je gledao Oca i cvrsto drzao,,,nije mogao da mu oci zatvori,,,
u tom trenu je sestra povuka brata i Otac je sam oci zatvorio,,,
ZAVRSENA JE MISIJA OTISAO JE U VJECNI MIR
a,mi djeca ostasmo sirocad,,e sad treba majci da se javi
koja nas zarko ocekuje,,u nasoj kuci,,,
doktor veli dajte djeci po nekciju za smirenje,,i podimo sa kolima da majci njihovoj saopstimo da je preminu njezin muz i da joj odma damo nekciju za smirenje,,,jer nece to da izdrzi,,

IZVINITE NE MOGU DALJE DA PISEM,neki drugi put,,,

uH! jako bolno

bem ti život ... uh bebana draga....